Neplaćeno odsustvo: pravila i mirovanje prava

Neplaćeno odsustvo je odsustvo sa rada bez naknade zarade. Za razliku od plaćenog odsustva, nije zakonsko pravo zaposlenog na koje poslodavac mora da pristane, već stvar dogovora. Evo šta o tome kaže član 78 Zakona o radu.

Poslodavac može, ne mora

Prema članu 78 Zakona o radu, poslodavac može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo). Reč je o diskrecionom pravu poslodavca, ne o obavezi. Zaposleni podnosi zahtev, a poslodavac odlučuje.

Zakon ne ograničava trajanje niti razloge, pa se oni uređuju dogovorom, opštim aktom ili ugovorom o radu.

Prava i obaveze miruju

Za vreme neplaćenog odsustva prava i obaveze zaposlenog po osnovu rada miruju, osim ako za pojedina prava i obaveze zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu nije drugačije određeno.

U praksi to znači da za period neplaćenog odsustva zaposleni po pravilu ne stiče staž i ne ostvaruje prava vezana za rad, sve dok se ne vrati na posao.

Razlika u odnosu na plaćeno odsustvo

Više o plaćenom odsustvu u vodiču Plaćeno odsustvo po Zakonu o radu.

Česta pitanja

Da li poslodavac mora da odobri neplaćeno odsustvo? Ne. Član 78 propisuje da poslodavac može, ali nije dužan da ga odobri.

Šta se dešava sa pravima za vreme neplaćenog odsustva? Prava i obaveze po osnovu rada miruju, osim ako je za pojedina drugačije određeno zakonom, opštim aktom ili ugovorom.

Koliko dugo može da traje neplaćeno odsustvo? Zakon ne propisuje ograničenje, pa se trajanje uređuje dogovorom poslodavca i zaposlenog.

U mojGO se neplaćeno odsustvo evidentira uz punu istoriju zahteva i statusa, odvojeno od godišnjeg odmora i plaćenog odsustva. Isprobajte besplatno tokom bete.